Fotografisanje vencanja, pogledajte kako to mi radimo

Svoje granice probijamo onda kada iskoračimo u nepoznato. Nesigurni smo i plašljivi, pojačanih čula, skoncentrisani, ali u tim situacijama često smo i nesputani – samo svoji. To je upravo ono što se desilo mojim mladencima Jeleni i Pavlu. Verovali ili ne, nedavno sam se susreo sa ljudima koji svoju ljubav neguju još od srednje škole. Podrazumeva se da na prvu to nisam mogao da odgonetnem, jer ko još ide i deli takve detalje iz svog života sa strancima. Moderna vremena i ponašanje ljudi u njima uče nas da je tako nešto nemoguće, e pa ovi dragi ljudi uverili su me u suprotno.

Ušavši na vrata po prvi put, delovali su nesigurno, u trenutku sam pomislio da nisu zalutali, ali ubrzo sam video prostor da učinimo nešto nesvakidašnje. Ideja da sa mladencima prodjem gradom u ranim jutarnjim časovima kada svi spavaju odavno mi je bila na pameti. Jelena i Pavle nesumnjivo su ljudi od akcije, jer na pomen organizovanja fotošuta u svitanje uopšte nisu reagovali uobičajeno. Želeli su da čuju prednosti.

Fotografisanje vencanja je prošlo, oni su se zavetovali jedno drugom, mada čini se da je to uradjeno mnooogo ranije, i svanulo je to jutro. Nadali smo se sunčanom danu, ali tih dana sunce je bilo plašljivo. A njih dvoje? To su ljudi koji isijavaju posebnom energijom. Njihova priča je jedinstvena isto koliko i oni pojedinačno. Jutarnje svetlo i odsustvo suvišnih pogleda učinilo je da se oni osećaju potpuno slobodno u gradu u kome su odrastali. Grad Niš bio je magičan i samo njihov bar na tren!